Ima li kraja lošim ekranizacijama Kralja?

Režija: Mikael Hafstrom
Glumci: John Cusack, Samuel L. Jackson, Mary McCormack
Trajanje: 94 minute
Ocjena: 3/10

Stephen King jedan je od najprecjenjenijih autora današnjice i shodno tome njegovi se romani više nego dobro prodaju, a zahvaljujući toj žalosnoj činjenici, Hollywood nas redovito bombardira ekranizacijama istih. Iz nekog razloga široka čitateljska publika voli Stephena Kinga, pada na njegove jeftine priče pa tako uzročno posljedičnom vezom dobivamo jednako jeftine horor filmove koji pretendiraju da budu nešto više. Redovito bez uspjeha. "1408" prirodni je nastavak takvog niza.

John Cusack je Mike Enslin, nekad talentirani pisac koji je od ozbiljnih književnih tema odustao jer nije mogao izdržati pritisak svog, za njegov ukus, preozbiljnog i bolnog života, te se bacio na jeftinu horor fantastiku kojom podilazi širokim masama. Njegova autorska specijalnost tako postaju knjige pisane po principu "Deset najstrašnijih". Deset najstrašnijih hotelskih soba, deset najstrašnijih dvoraca, deset najstrašnijih ukletih farmi... Enslin je papirnati lovac na duhove u koje ni sam ne vjeruje, ali zahvaljujući kojima si je osigurao ugodnu egzistenciju. Sve dok jednog dana ne posjeti hotel Dolphin, odnosno sobu 1408 u kojoj su kroz godine, na razne načine, nastradali deseci ljudi. Iako isprva skeptičan, Enslin će uskoro morati priznati da je suočen s nečim nadnaravnim i upustiti se u borbu za goli život.

"1408" naizgled je imao sve predispozicije za uspjeh; talentiranog mladog švedskog redatelja Mikaela Hafstroma, koji je nekim svojim ranijim djelima ("Ondskan" odnosno "Zlo") pokazao da mu ulazak u ljudsku psihologiju dobro leži i par izuzetno kvalitetnih i karizmatičnih glavnih glumaca. No, nedostaje mu jedan sitan, ali bitan faktor potreban za izgradnju dobrog filma. Priča. Razumljivo je da Hafstrom nije želio ulaziti u vode klasičnog horora, već ga je više zanimalo mentalno i psihološko stanje svog glavnog protagonista, ali samo ulaženje u Cusakovu, odnosno Enslinovu glavu, bez iole čvrste narativne linije na kojoj bi se ono trebalo graditi dosadnije je od meksičkih telenovela kojima nas hrvatske televizijske kuće svakodnevno zasipaju.

A tragični životni put Mikea Enslina, koji je u filmu prikazan kroz niz flashbackova liči upravo na zaplet banalne sapunice i ničim nije zaslužio posebnu pažnju. Ne bi li zadržao barem kakvu-takvu dozu horora Hafstrom je u film uklopio i nekolicinu scena s raznim duhovima, utvarama i prikazanjima koje bi publiku trebale malo trgnuti iz monotonije u koju prečesto zapada, ali način na koji to čini previše je predvidljiv da bi ikoga prestrašio.

S takvim režiserom teško da i glumci mogu biti išta bolji, pa tako imamo priliku gledati jednoipolsatno preglumljavanje Johna Cusacka, koje pred kraj filma postaje toliko iritantno da je potpisnik ovih redova ne jednom sebi u bradu promrmljao "daj umri više", i Samuela L. Jacksona, koji se navodi kao jedan od dva glavna glumca, ali njegovo je pojavljivanje u filmu svedeno na nešto manje od deset prilično beznačajnih minuta tako da je njegovu ulogu, ako se ovo uopće može takvom smatrati, gotovo nemoguće ocijeniti.

Kad se sve zaokruži i podvuče "1408" nije ništa drugo nego notorna glupost. Notorna je glupost tvrdnja da je Stephen King sposoban napisati dobru horor priču, notorna je glupost da se od lošeg scenarističkog materijala može snimiti iole pristojan film, a posebne su notorne gluposti djelom dobre kritike koje je "1408" zaradio.