Nagradnjača ko u priči. Skupljaj, što god! Nemoš falit

- Vraaatila seee, vraaatilaaa! - trešti visoki C žene s ekrana. Nisam sigurna jel euforična od sriće ili panike. Čekam da zakuva voda za čaj. Možda se vratila lanjska gripa? Štrukat ću limun i malo meda, za svaki slučaj.

Pijuckam topli čaj i listam novine. Reklame, reklame, reklame. Jel ovo novina ili katalog? Zašto ne poslože sve reklame na desetak stranica odjednom, da mogu u miru pregledati članke? A, ne. Ovako je dinamičnije.

Ima toga koliko oćeš. Samo ništa mukte. Da bi nešto dobio, tribaš i potrošiti. Tri tisućice po svakoj hrvatskoj glavi, kaže statistika.

Sniženje, akcija, posebna ponuda, uzmi 3, plati 2, do isteka zaliha, gratis privjesak za ključeve... Genijalne ideje marketinga. Kupim li šampon, dobit ću regenerator. Veća litraža pića, veća ušteda. A nagradnjača ko u priči. Skupljaj, što god! Nemoš falit.

Zgužvam omot čokoladice. Osjećam tupu bol u predjelu ošita. Kako sam mogla zaboraviti? Pa ne smijem ga baciti, triba mi za nagradnu igru! Osvojit ću veliki paket čokoladica, šal, kapu, a možda i zimovanje u Austriji. Nemam pojma skijati, ali koga briga?

Bol se širi trbušnom šupljinom. Moram upozoriti Staru! Užasnuta, upadam u kupatilo, provjeravajući di je XXL pakiranje praška za robu. Fala Bogu, još je tu!

Zaista želim najluđu noć u godini provesti na Champs-Elyseesu. Ili u Pragu. A možda osvojim i wellness vikend za dvi osobe! Vraća mi se boja u obraze.

Stiže Stari. Bez riči, kopam po kesi koju je ostavija na stolu. Odlično, kupija je one britvice što daruju hrpetinu dobrih stvari. Ali, uskoro me preplavljuje već poznati osjećaj.

- Di ti je..? - sablasno prošapćem. Grlo mi se steže.

- Što di mi je? - Stari nema pojma o čemu ja to. Znala sam da će se to dogoditi.

- Di ti je račun? Rekla sam ti da uzmeš RAČUN! - očajnički vrtim britvicama, jedna pada na pod.

- Račun? - upitno me gleda Stari - A, zaboravija sam -

O. Moj. Bože.

Moj laptop, moj LCD televizor! Zauvik izgubljeni.