Iša je mali zeko šumicom. Iša je on u dućanćića kupit karotice. On je veselo skakućao i zvižduckao, a sunce je sjalo kroz krošnjice. On je uskoknjio u dućanćića, samo je u dućanćiću bila mrakuša. Zeko je zastao i osvrnijo se oko sebe. Jedva s išta naziralo pa je zeko zdimijo ćivericom u pult. Zeko je zajauka:

-       Koji je kretenoid ostavija mrakušu u kućanstvo ?!?

Onda se upalilo svitlo i pojavija se medvid. Veličine zgrade.

-       Ko je što reka?

-       Ovii... ja san reka... dobrojutro štovano pučanstvo.

-       Šta oćeš?

-       Paaa... Doša san u nabavku.

-       Manemoj. Doša si u butigu po nabavku. A nisi doša čekat trmvaj a?

-       Skužajte šjor medvid, ne kontan?

-       Ajde muči. Govori što ti treba?

-       Jel da mučin il da govorin?

-       Ej zec, nemoj mene zajebavat. Probudija si me, i sad brže sve pokupuj dok ti nisan zaveza uši u čvor.

-       Hmmm... dobro. Molija bi jednu karoticu.

-       Karoticu?

-       Karoticu... mrkvicu...

-       Nema.

-       Kako nema?

-       Slušaj krembilu! Aj pogledaj malo oko sebe.

Zeko se osvrnija oko sebe i vidija sve samu željezariju. Vide, brukve, turpije, kante, klišta, brtvele, morše, lopate i ostalo.

-       A nema mrkve?

Medo je stisnija oči i šake i zabrunda:

-       Ej tupamarose, vidin da se razumiš u željezariju ka govno u vitamine. Ovo je željezarija jel ti jasno?? ŽE LJE ZA RI JA!!

-       Dobro dobro, šta si tako nadrkenzi?

-       GOVORI ŠTOŠ?

-       Pa ako nema karotice ima li kupusića?

Medo je razvalija pult i uvatija zeku za vratić. Zeko je u roku odma polavijo u fačicu. Medo je progrmija:

-       Slušaj me sad dobro pantagano s ušesima: ka prvo probudija si me. Ka drugo i drugo ovo je željezarija a ne pijaca, ribarnica, picerija, autobusni, rodilište, sabor niti zdravstvena ustanova. ŽE LJE ZA RI JA! Ako još jednom pitaš za prehrambeni artikal učiniću te u lopticu i začepit s tobon bužu! JEL SI UBRA?

Zeku je prodrmusalo i učinilo u palačinku. Zeko je dahnija:

-       Ze za ri ja... ub... ra...

Onda je zeku pustilo na pod. Pohlepno je usrka zraka. Medo je pitao:

-       Govori štoš?

-       Pa... ne bi... ništa... fala...

-       Kako misliš ništa? Jel si me probudija za ništa?

Zeko je oprezno pogleda medu i vidija je da će ako krivo odgovori uskoro skakućati po raju za male zećiće.

-       Pa... ovaj... ja bi jednu ... kacavidu.

-       Kacavidu?

-       Kaca... kacavidu.

-       Oš križastu il običnu?

Zeko nije ima blage o kacavidama al mu se trenutno ništa nalik na križ nije uopće sviđalo.

-       Običnu.

Medo je bacija kacavidu na stol.

-       Štaš još?

-       Ništa.

-       Oš lopatu, nakovanj, kariolu?

-       Koju će mi to karotu?

-       Kakoš vozit kacavidu?

-       Ne triba mi, fala. Koliko je to pa da ja polako giban?

-       Kunu.

Zeko se mislija „Dobro san proša. Evo ti tvoju jebenu kunu, neš me više u životu vidit. Najrađe bi sad zavida jednu plesku, gubavac jedan agresorski." Izvadija je kunu, kad medo progovori.

-       Ček ček, kacavida je kunu. Nisan ti još učinija račun.

-       Kakvi račun?

-       Kakvi račun? Pa Hrvatski jebate. Jel su ovo Hrvatske šume il Bugarske? Daklem vako: Naknada za šume i zemljišta, pa naknada za lovna područja, pa naknada za nelovna područja...

-       Ej pomalo brale. Kakve su to naknade? Kako more bit naknada za lovna i nelovna područa? Ovo je samo lovno područje!

-       A jel te neko ulovija do sada?

-       Pa nije.

-       Onda ne seri. Amo dalje. Naknada za turizam i naturizam, naknada za ceste, staze, putove i hipodrome, naknada za tunele, buže, rupe i okrugle prostore, naknada za vode, kiše, potoke, bare, lokve, mora, jezera...

-       Aloooo! Pa čekaj majketi, kakvi su to zakoni i propisi?

-       Pa Hrvatski majmune uhati, jel ovo Hrvatska il Kazahstan?

-       Pa možda bi bilo bolje da je Kazahstan. Pa čoviče ja koristim vodu, al ne koristim tunele, hipodrome i štatijaznam kakve pizdarije.

-       Pa ne koristim ni ja udrugu poslodavaca pa je moran plaćat. Aj zeko nemoj me zajebavat, pusti me da radin. Dalje i nadalje imamo spomeničke rente, poreze na namete, naknada za okoliš i okolišanje, članarina obrtničkoj komori...

-       Pa čekaj, ja nisan član obrtničke, kakav je ovo iznered i kriminalčina ovdi?

-       Zeko nemoj da budeš član plinske komore. Još malo pa smo gotovi. Dakle, dalje i nadalje imamo, porez na prirez, namet za Sanaderove satove, porez na harač, trošarine cestarine putarine i tovarine, zakupnine, ugrobnine, carine, porez na dohodak, porez na odhodak, porez na dividende... eto, sve zajednoo.... sedam iljada i osamsto devedesetsedam kunjoza.

-       Šta ?!?!?

-       Pa na to imamo PDV od trista posto...

-       Ma čekaj čoviče, pa je neman ukupno tolko imovine u životu !! Pa govorimo o jednoj kacavidi !!?! Pa di ću ja imat tolke šolde?

-       E zeko zeko. Manje telefoniraj paš imat.