Moj dida Niko bija je stari šibenski težak. Ima je polje, kar i konja. Ničeg toga se ja ne sićan osim po pričama... Sićan se dugih mudanata. E... Nosija je dida duge mudante od flanela na rige sa kurdelama. Ono kurdela oko pasa, kurdele oko čičaka, piše danas na svom Facebook profilu šibenska fotografkinja Regina Vikario.

Kako je meni to bilo smišno. Dida je ima naviku ujutro kad se ustane, navuć gaće priko tih mudanata, izać na dvor, zapalit španjulet i pozdraviti sve susjede koji bi prošli. Onako uvik bi se te vražje kurdele izvukle ispod gaća priko postola ki male zastavice bi lepršale na pozdrav. Dida je bija colav, kako bi naš svit reka, nosija je bagulinu, treću nogu oliti štap. Znale bi mu te berlave kurdele zapet za štap, jedanput se i spleja i pa, pribija se…

Došlo je i to neko novo vrime, duge pamučne gaće, lipe meke, sa laštikon. Kupila mu, piše Regina, moja mater šest pari i bacila one flanelaste sa kurdelon.

Ja u mojoj kući nikad nisan čula beštimu, al toga dana dida joj je osova sve svetce, gospe i anđele skinija s neba šta se popačala u njegovu bjankariju koju mu je žena sašila. Dida je bija udovac ... Mater je morala vratit sve stare duge mudante natrag, sa kurdelon koja je virila ispod gaća i saplitala ga u hodu – sa sjetom će regina.

Puno je bilo ljubavi u tin dugin mudantama od flanela, puno ... i umra je u njima, u onome šta mu je voljena žena vlastitin rukama sašila, bez makine, punat po punat. Puno je ljubavi bilo u tom činu vjernosti trudu njegove jedine ljubavi kojoj je partija u dugin mudantama od flanela, na rige sa kurdelama...