Jadranko Hodak, poznatiji kao Bloger Krule, je na svom Facebook profilu podijelio bizarnu situaciju koja mu se u noći s nedjelje na ponedjeljak dogodila na autocesti.

Vraćajući se kući s nastupa u Dubrovniku, Hodak je vozio autocestom, kad se iza njega pojavilo sumnjivo vozilo. Evo što se dogodilo:

– Ponoć ipo… vozim autoputem… krenuo iz Ploča nazad kući… vozim 90 km/h… na cesti nigdje nikog… blizu Šestanovca sam… vidim u retrovizoru auto u daljini… približava se brzo i nakalemljuje meni na guzicu… vozimo tako jedno 10tak minuta… non stop idem 90… odjednom se opako nakalemljuje na guzicu i to ono, na par metara… reko dobro kume, ako se oš igrat, igrat ćemo se… legnem nogom na kočnicu nako momački… vidim ga u retrovizoru kako se prepo, odmah se otkalemio s prkna mi… al i dalje on iza… nakon 5 minuta vidim blica mi… reko blicaj si mami… odjednom plava rotirka… reko, aaaaaa murja… al opet, rotirka mu nije na krovu, nego ona mala što se stavi iznad volana… dam žmigavac, stanem, on isto… izlazi on iz auta, dolazi do mojih vrata… ja ne mogu spustit prozor, zakajla sam ga… otvorim vrata… čujem “Dobro večer!”… gledam ga… nema policijsku robu na sebi… nastavlja sa “Molim vas dokumente i izađite iz vozila”… otvaram pretinac, uzimam vozačku iz novčanika, odvezujem se, desnom rukom uzimam kemijsku olovku ispod ručne i čvrsto ju stisnem… reko ako je ovo neki idiot koji po noći glumi murju i krene na mene, zabijem mu olovku u vrat odma i to bez da trepnem… izađem van… predam dokumente… desnu ruku držim uz tijelo… “Otvorite bunker molim vas?”… gledam mu u auto ne bi li vidio nekakve oznake, al nemoš ništa ni vidjeti jer svjetla i rotirka zasljepljuju… otvaram bunker… pita me “Vozite li ikakvu robu sumnjivog porijekla?”… ja ga gledam… reko “Oružje ne vozim niti ga posjedujem”… kaže on “Otkud vam palo na pamet oružje?”… reko “Za mene je jedino oružje nešto što može biti sumnjivog porijekla!”… kaže “Imate li ikakve carinske robe, ja sam iz carine!”… ja odahnu krutejebo, reko “Pa jebote što mi tako ne kažete odmah, nemam nikakve carinske robe!”… a u sebi si mislim, pička ti materina što se odmah nisi predstavio a ne da 60 sekundi nosim kurčevu kemijsku i gledam oš napravit krivi pokret… bacio ja olovku u bunker… psujem sam u sebi, idi u pičku materinu što me prepade… on taman baterijom prelazi po zadnjem sjedalu… vidim ulovio baterijom knjigu koja leži otraga… na knjizi piše naslov “E jebiga” i ispod “Bloger Krule”. Digne on glavu nako iznenađen, kužim prepoznao me, vrati mi dokumente, veli “Jadranko sretan put!”… sjedne u svoj auto, potrubi mi i ode…

… a ja na prvu benzinsku drmnut duplu kavu da dođem k sebi. Pa jebote… ja nisam znao da carina rotirkom zaustavlja po autoputu. Alo carinici… predstavljajte se po noći ćaća vas jebo ludi! Nije mi bilo svejedno… a bogami i ti caro moj… ako ovo čitaš, ni tebi nije svejedno sad kad znaš da sam imao olovku u ruci.

Da je samo ruku stavio na mene, jebo ja sebe ako mu je ne bi negdje šišno… bi matere mi. Nikakve kurčeve oznake na sebi nema… ni značke ni pičke materne… o jebemti sve… evo se još jednom stresem kad se sjetim.

A jebemti sve da ti jebem…