Nemam pojma kako je kod vas, ali kod nas vlada neopisivo uzbuđenje.

Osjeća se napetost, sve je spremno, mi smo spremni i čekamo. Čekamo taj trenutak.

Čujemo škripu vrata u portunu, korake na škalinama. Hoće li pokucati ili će se čuti zvono? Niki će zalajati, ali zatvorili smo ga u sobu, da psić ne ometa.

Bila sam nadobudna šesnaestogodišnjakinja, nisam imala veze s mozgom. Sada, kao, imam. Sada znam što je to. Jedva čekam.

Uopće ne izlazim. Dođem doma s posla i pitam: jesam li propustila?

Počela sam gristi nokat na palcu, opet. Željno očekujem taj dolazak.

O ničemu se sada ni ne govori, to je glavna stvar. To su podaci koji će nam miloj zemlji dati krila za provedbu raznih socijalnih i gospodarskih politika, znanstvenih istraživanja. To su podaci koji će pokazati i dokazati koliko je Rajska Djeva kraljica Hrvata. Pa čak i to koliko smo informatički nepismeni. Cijena, prava sitnica. 175 milijuna kunica. Zaboravljeni su Japan, prosvjedi, Big Brother, to je top tema, oderimo je!

Već prvi dan počeli su tračevi po kvartu. Viđeni su. Od 15 tisuća, koliko ih ima po ciloj Hrvatskoj, nekolicina se pojavila. Navodno su već bili u neboderu. A kod nas još ne! Pa mislim, stvarno..? Kuda ide ovaj svit!?

To jednostavno nije pošteno. Možda su nas zaobišli... slučajno nas preskočili...ne, ne, na to ne želim niti pomišljati.

Vidila sam ih. Nekoliko ih je prošlo pored mene. Tako su specifični, ne možete ih faliti. Imaju onu oznakicu, pa onu lipu torbicu 'Jer zemlju čine ljudi' i vodu. Vruće je, ne smiš dehidrirati. A zanimljiv slogan, slažete se? Onako, malo baca na transparente s  antivladinih prosvjeda.

Hodaju, hodaju. Čujem da ostanu barem uru vrimena. Kod nekih popiju vodu, a nudi im se i alkohol. A i nešto za poisti, ipak. Naporan je to posao. Što ćemo im spremiti, pita susjeda? Mogli bi nešto nareska i sira, triba počastiti ljude, neka se zna u čiju su kuću došli, odgovaramo. Triba ih ugostiti ka majstore, i bolje od toga. A ona sprema pogaču. Hmm... mogli i bi i mi nešto slatko, ne može se dopustiti da im bude bolje kod nje.

Već znamo kako će to otprilike proći. Isprintali smo sva pitanja, i znamo sve odgovore. Sve će biti transparentno i nama se neće dogoditi nekakve tamo kazne o kojima bruje mediji. I babu smo neku večer dovukli da usuglasimo sve nekretnine i pokretnine, provjerimo OIB-e i tako to. Ništa nas neće iznenaditi.

Ovo se može mjeriti samo s predbožićnim običajem, kada nam pop dolazi blagosloviti stan i poškropi cilu kužinu blagoslovljenom vodicom. Ma ovo je još bolje! Pop dolazi svake godine - ej! Ovo je jednom u deset godina!