Evo san osta bez laptopa. Riknija je totalno. Krepucnija. Skviknija. Crkenzi. A šta me briga. Makina ka makina. A baren ću se odmorit od njega. Lipo, ka da san na godišnji. Ke beleca. Genza totalna.

A što ću sad činit na godišnjen? A iden malo ćirnit šta je novo na netu. Poasti, pa neman laptop!! Kako ću sada. Ajmemenimajkomoja. A kako ću se informirat? Eeeee... Moraću ga nabavit što prije.

A ništa, iden onda napisat novi tekst. Ajme, pa neman laptopa. Poasti ke katastrofa katarza i kukulelek. Pa kako ću sad pisat? Kako ću ugnjetavat svoje vjerne čitatelje? Zaboraviće me u roku odma. Eto ni pisat ne mogu.

Ajme a di su mi mailovi? A kako ću sad odgovorit na mailove? Pa ja san odsičen od svita ljudi!! Pa upomoć, ovo nije za preživit!! A ne mogu ni reč šta iman za reć, a ni čut šta je novoga. Oala ke dizaster na osmu. A ne mogu ni gledat. Sad san ka oni majmun što ne vidi, ne čuje i ne govori. Ma majmun je majmun, a ja san ja. Koji je to gubitak za čovičanstvo da neće moć čitat moje bravuroze i genijalne spike. A kako će dica učit? Kako će se naraštaji odgajat? A moga bi kogod sam sebi presudit od tugice i opće žalosti za mojin edukativnin materijaliman. Ajme. Neću njanka mislit o tome.

Asti miša, a šta ću onda radit koju gospu? Da iden malo čitat? Pa svi su mi materijali na laptopu majketi, pa neman ja para za nonstop kupovat knjige. Pa ovo je Hrvatska, za kupovat knjige triba kredite dizat. A sad san se sitija, triba mi i za posa. Ma jebe me se za posa. Kako ću bez fejsbuka?

Pa čoviče kad san se ja to oženija za laptop a da nisan ni zna? Pa iman kompjutere u raznin formama i oblicima od početka, što će reć priko dvajestipet godin. Pa ja datiran iz prapovjesti kompjutera majketi, ja mu ga dođen ka neki virtualni kromanjonac. I evo, kad razmislin, nisan ni dana bija bez njega. Poasti, pa duže san sa njin nego sa ženon! Ke ljubav. Nije mi nikad prigovorija u ovih 25 godin, nikad me nije najidija, nikad mi nije pijat u glavu bacija. A lipo moje šesno. A ja da makina ka makina. A sad se ćutin ka da su mi po mozga otpilali. E, sad će te reć kako se more otpilat po od ništa, a? Pa eto – more. Neman sivih stanica, neman stanica u bojaman, neman neurona, neman cerebralnih aktivnosti. Otišle su u škovace. Vegetiran.

Oću novi laptop !! Iden ga iz ovi stopa kupit!! Digniću šolde, otet, ukrast, posudit ako triba, iden ga oma kupit!! Evo, okrićen telefone, zoven na sve strane, organiziran prevoze, sve. Oću moj mali lipi smišni novi mozak!

Iden se obrijat, okupat! Pa ne dolazi novo dite svaki dan u kuću! Ajme dražesti.