Znaš kada je dobro sve? Kad si zdrav. Ne kada dobiješ promaknuće, bolji posao ili poharaš dućan u potrazi za najnovijom kolekcijom odjeće.

Dobro je i kada si prizeman, normalan, jednostavan i voliš pomoći ljudima.

Ali najvažnije od svega- dobro je sve kada si zdrav. Stigneš  sve i možeš sve, samo ako to dovoljno želiš.

Da je zdravlje najvažnije saznaš na najgori mogući način, pogađaš, kada zdravlje izgubiš ili dobiješ nekakve naznake da bi ga ubrzo mogao izgubiti. Okrene ti se život i svijest u trenutku kada ti doktorica kaže: ima tu nešto, osjetim zadebljanje na štitnjači. Može biti svašta ali i ne mora. U pravilu je uvijek nešto.

Dok ona to  izgovara sasvim normalnim tonom u tvojoj glavi krenu slike, sasvim jednostavne slike iz života za koje nisi ni sanjao da ih je tvoj mozak bio u stanju upamtiti. Dan kada sam naučila sama plivati. Prvi pad sa bicikle. Ja i Suzzy u vrtiću. Naše svađe. Nema veze, svi su otišli ali mi smo ostale. Upis u osnovnu školu. Teta koja je ispitivala slova, brojeve i nekakve čudne oblike. Zvala se Ingrid i imala je crvenu kosu.  Ja i Suzzy vječno u magarećoj klupi. Prva simpatija. Prva bježanja iz škole i kapetanski. Azra.  Noćno kupanje. Balinarnica- naša knjiga uspomena.

Ja i Šime jedemo sladoled i pijemo pivo. Strašno.

Ekskurzija. Španjolska. Silba. Zašto nisam otišla prošle godine, mogla sam. Bila sam umorna. Vjenčanje. Vjenčanica. Muž.  Kćer. Hoću li ja biti na njenom vjenčanju? Kako će ona bez mene u ovom pokvarenom svijetu punom ljudi koji jedva čekaju da te zgaze? Jesam li ja koga zgazila, namjerno ili slučajno? Zašto sam možda nekoga slučajno zgazila a onoga koga je trebalo poštedila? Zašto? Želim vrijeme natrag. Imam toliko toga za reći, napisati, napraviti. Želim život.

Nisam bila u Indiji a ni u Beogradu. Želim tamo.  Nisam naučila svirati gitaru, kakva greška. Kad sam zadnji puta bila na noćnom kupanju? Samo ležala i gledala zvijezde? Ne pamtim.

Zadebljanje na vratu. Svašta. Možda ništa. Samo možda.

Ok, ako mi je ostalo malo vremena probat ću biti što bolja. Probati ću reći svima da budu sretni i samo probaju i druge učiniti sretnima. Pisat ću o pozitivnim stvarima. Pravoj ljubavi. Tanji i Alanu. Pomoći ću koliko mogu. Skupljat ću za aparat za zračenje sa Alanom i ekipom za Tanjinu knjigu radosti. Bit će to moj mali doprinos. Možda skupimo dovoljno novca pa se taj aparat i kupi za zadarsku onkologiju. Treba samo dobra volja i par slobodnih sati. To ću moći izdvojiti. Mi to možemo. Zadar to može. Dobro je sve. Bit će dobro. I bilo je.

Kad je bilo izvlačenje tombole u Kulta, glavna nagrada je bilo jedrenje za 6 ljudi. Ja i frendice smo kupile listić. 826 je bio sretni broj. Čekale smo. Ne želim jedrenje. Želim život. Želim pisati, učiniti još nekoga sretnim, želim još dvije kćeri i Indija, moram otići tamo jednoga dana. Ako bude vremena.

Tombola je prošla, nismo dobile ništa. Odlično, ne želim na jedrenje ako sam bolesna.

Danas sam odradila i taj famozni ultrazvuk štitnjače. Pozdrav idiotu koji mi je izletio metar ispred mene sa svojim nabrašenim BMW-om i skoro me ubio. Cestovna kamikazo. Ako je tvoj IQ = konjaža tvoga auta minus 100, zabij se u prvi stup  koji ti naleti a mene Brajo  ostavi na miru, meni se još živi.

Pitanje je mogu li. Hoću li živiti?

Muškarac obučen u bijelu kutu gleda ekran sa zabrinutim pogledom. Hmm, hmm, kaže on. Govori doktore što brže, idem li na Silbu ili na operaciju?

Da je zdravije ne bi valjalo, kaže on istim tonom kojim priopćava i lošije vijesti.

Ideš na Silbu, zdrava si kao dren. Nije ti ništa. Stres. Umor.

Jel me lažete?

Ne, Hipokratove mi zakletve.

Onda dobro, dobro je sve.

Odem  na posao i u svom stilu se javljam svima u hotelu. Ulazim u kuhinju: Radi li tu itko osim frižidera?? Gladna sam .

Teta Mira je kraljica. Zna da se šalim.

Ima Marta svega, nemoj mi biti gladna. Vidim da si umorna dite, što ti je?

Ništa teta Mira, slavim drugi rođendan danas, popijte nešto na moj račun.

Ne mogu srićo, radim, imam puno posla u kužini. Jel sigurno sve u redu ? Čudna si.

Nije mi ništa.

Dobro je sve.

Bolje ne može.