Fuchs smatra da se ne bi trebali toliko obazirati na segment državne mature vezan uz upise na fakultet

Usred prve državne mature u Hrvatskoj, ministar znanosti,obrazovanja i školstva Radovan Fuchs odgovara na optužbe sindikata Preporod da je državna matura dovela školstvo do kolapsa, a generaciju od oko 30 tisuća maturanata žrtvovala

'Ti koji traže remont uvijek su iz istog sindikata, koji očito nema boljeg posla pa lovi poene na nečemu što ne stoji. A promjena datuma ne znači da se ona ne provodi na adekvatan način. Mi dorađujemo sustav, da bude još bolji. Projekt državne mature stvarno je nešto što se dugo čekalo i što se odvija jako dobro, iako neki pokušavaju to prikazati na drugačiji način', rekao je ministar Fuchs u intervjuu za Večernji list.

Rekao je da ga jako žalosti jer se u nekim županijama zbog mature djecu poziva i na proteste. 'To me jako žalosti, pogotovo zato što znam da su se i neke stranke uključile u to. Obrazovanje ne bi trebalo biti problem nekonstruktivnih stranačkih nametanja. No izgleda da ipak nije tako i da nam treba još malo odrastanja u području političke demokracije.'

'Matura nije toliko važna zbog upisa na fakultete'

Fuchs smatra da se ne bi trebali toliko obazirati na segment državne mature vezan uz upise na fakultet: 'Mislim da je apsolutna dobit provedbe mature u nečemu što se zove vrednovanje kvalitete obrazovnog sustava. Sada prvi put imamo uvid u kvalitetu obrazovanja po pojedinim školama i regijama. Imali smo škole čiji su đaci bili uspješniji i one čiji nisu bili dobri. To, naravno, govori jako puno i to će pridonijeti tome da škole učine sve da promijene način podučavanja.'

'Mala matura moguća već sljedeće godine'

Kaže da se razmišlja i o pokretanju 'male mature' te o smanjenju predmeta u gimnazijama: 'Mala matura je nešto o čemu intenzivno razmišljamo. Dala bi dobar uvid u stanje osnovnog školstva. Znate da imamo poplavu odlikaša koji poslije ne pokazuju jednake rezultate u srednjoškolskom sustavu. I to treba srediti. Malu maturu, u odnosu na veliku, tehnički nije problem provesti. Informatički softver i iskustva postoje. Možda je već iduće školske godine moguće njezino uvođenje.'

'Ići će se na smanjenje predmeta u gimnazijama'

'Među rijetkim smo zemljama u svijetu koje imaju toliki broj predmeta u gimnazijama. Mislim da ih imamo oko 20 i taj broj treba prepoloviti. Dakle, gimnazijalci bi imali maksimalno desetak predmeta. Neke zemlje imaju i manje, oko šest predmeta. Ostali bi predmeti išli u kategoriju izbornih predmeta. I s tom reformom želimo krenuti što prije. Bude li sve išlo kako treba, uz visoku razinu konsenzusa struke, možda i to zaživi od iduće školske godine', ispričao je Fuchs svoje planove na čelu Ministarstva obrazovanja.