Apeliram na ministra zaštite okoliša Mihaela Zmajlovića da nešto poduzme, jer ćemo ovako morati odustati od života i rada na Velebitu. Ja od toga živim, moja obitelj od toga živi, vukovi su nas potpuno uništili

Vukovi su opet napravili pokolj na Velebitu - stočaru Petru Kneževiću koji živi u Libinju na Velebitu i tamo uzgaja stoku, vukovi su u petak ujutro zaklali konja teškog više od 250 kilograma, rastrgali ga i skoro čitavog proždrli, a to nije prvi put.

Naprotiv, od 40 konja i ždrebadi, koliko ih je uzgajao na Velebitu, Kneževiću su vučji čopori poklali većinu, tako da mu je ostalo svega sedmero ždrebadi.

Takva se vučja najezda ne pamti na Velebitu, situacija je toliko strašna da su se i medvjedi čak spustili na nižu razinu od kuća jer su vukovi potpuno ovladali višim velebitskim zonama i potisnuli druge životinjske vrste.

- U jutarnjim satima čopor vukova je upao u prostor gdje su konji bili iza kuće u jednoj ogradi. Tu je nastao masakr, zaklali su mi konja starog godinu i po dana koji je imao 280 kila. Čopor je pojeo više od polovine konja. U ovoj godini od 40 konja ostalo mi je samo sedam mlade ždribadi, a ovo je već drugi stariji konj koji je stradao. Sad kad više nema mladih na ispaši, oni su počeli klati i starije konje. Ja sam jutros pustio konje iz štale oko pet sati i kad sam oko pola sedam došao, naišao sam raskomadanog konja. Oni su ga u roku sat i pol zaklali ga, devastirali i pojeli. Samo u zadnjih mjesec i po dana na Velebitu, na području Malog Libinja, zaklano je oko 50 ždribadi i konja. Stada mojih rođaka i prijatelja imaju oko 60 jedinki a ostalo je svega nekoliko mladih ždribadi. Možete pretpostaviti koliki su to čopori vukova i kakvu pustoš ostavljaju iza sebe - očajan je Knežević.

 

On je, ističe, svjestan da je vuk zaštićena divlja životinja u Hrvatskoj, ali je problem što su se puno nakotili zadnjih godina, a o tome nitko ne vodi računa. Dok je bilo nekoliko vučjih jedinki na tim prostorima, postojao je "suživot" s ostalim životinjama, zaklao bi se pokoji primjerak domaće životinje, ali to nije bilo toliko učestalo. Zadnjih godina dogodilo se da su vukovi postali dominatna vrsta koja je potisnula sve ostale i sad iza njih ostaju velike štete.

- Kad se dogodi da u roku sat i pol zakolju konja i pojedu pola, znači oko 80 kila čistog mesa, to onda nije jedan ili dva vuka, već veliki čopor od najmanje 10 vukova.

 

Pogotovo što kolju starije, jače konje, to je dokaz da se radi o više vukova u čoporu. Napadi su učestali. Prije nekoliko dana mladom su boškarinu telcu otkinuli rep, majka ga je uspila obraniti. Mi vuka ne smijemo ubiti jer je propisana kazna za to 40 tisuća kuna, a odštete koje dobijemo od države toliko su niske i toliko kasne da je to katastrofa. Već se 50 godina borimo na ovim surovim prostorima da opstanemo protiv prirodnih nepogoda, ratova, siromaštva... na kraju ispada da će nas vuk odavede iseliti - kaže Petar Knežević.

'Moja obitelj od toga živi'

Nešto će odštete dobiti za konja, ali kada i koliko, veliko je pitanje. Najprije ovlašteni stručnjak mora obaviti očevid. Ako se pronađu ostaci životinje i dokaže da je napad od vuka, onda se procjenjuje šteta i država nudi nagodbom odštetu koja u prosjeku iznosi oko 1500 kuna za konja. Problem je što isplata tih odšteta kasni, procedura je dugotrajna, pa prođe više od tri godine dok novac ne stigne. Ako se ne pronađu ostaci ili se po njima ne može zaključiti napad vuka - ne dobije se ništa, kaže velebitski stočar.

- Apeliram na ministra zaštite okoliša Mihaela Zmajlovića da nešto poduzme, jer ćemo ovako morati odustati od života i rada na Velebitu. Ja od toga živim, moja obitelj od toga živi, vukovi su nas potpuno uništili. Izlaza nema nego prepustiti vuku da on tu zapovijeda, druge nema - zaključuje Petar Knežević.

Tekst:Slobodna Dalmacija