Umijeće ukrašavanja uskrsnih jaja u Podravini je na listi zaštićenih nematerijalnih kulturnih dobara Hrvatske. A uz pisanice je vezan običaj matkanja.

Pisanice su se nekada radile s još više pažnje nego danas, jer su se darivale, a uz to je vezan i običaj matkanja. Tucanjem pisanica djevojčice i djevojke su se matkale, sestrile, odnosno postale su matke. Tako su se stvarala doživotna prijateljstva, objasnila je etnologinja iz koprivničkog muzeja Marija Mesarić:

"Cilj tog običaja je stvaranje veza, to je neka vrsta kumstva u kojem su one vezane na taj način čitav život i međusobno si pomažu", rekla je Mesarić.

Za pisanje odnosno ukrašavanje pisanica u Podravini je najraširenija bila batik tehnika, rastopljenim vrućim voskom su se izrađivali motivi, u više boja, a često je bilo i struganje ljuske jajeta, nožićem. Nekada su se koristile boje za tkanja i - još prije - one iz prirode. Pri tom je omiljeno bilo lupinje odnosno ljuske luka, a o njihovoj je količini ovisila boja, hoće li jaje biti žuto, crvenosmeđe ili smeđe, opisala je Marija Mesarić.

"Smeđa boja se još dobivala kuhanjem šljive ili hrasta, zelena se dobivala kuhanjem koprive ili špinata, crna boja se dobivala kuhanjem kore drveta, žuta boja se mogla dobiti kuhanjem kore jabuke ili drveta. Tako da, evo, za te prirodne boje ljudi su nalazili različite materijale u prirodi. A kad smo kod boja, nakon korizme tijekom koje su se nosile tamne boje, u pojedinim podravskim selima čak i crnina na Veliki petak, Uskrs je dan za novu, svečanu odjeću"