Dosta je bilo politike u mojoj butigi – ipak sam ja ljubiteljica kulture

Nedilja. Prekrasno popodne. Izlazimo iz stana, sestra i ja. Nije nam daleko. Tribamo preći samo jednu zebru. Ja - naoružana kemijskama, osobnim dokumentima i iskustvom. Prava zoon politicon. Sestri, friškoj punoljetnici, prvi je put.

Idemo okončati višetjednu centrifugu koju nazivaju predizbornom kampanjom. Dati svoj bezglasni glas. Od pustih obećanja-ludom-radovanja i međusobnih pljuvanja ušutkali su i ptice na granama. Sad čuješ samo distorzirane cvrčke.

Ulazimo nas dvi u zgradetinu u kojoj smo ostavile dobrih osam godina. Majke ti mile, što su učinili. Ne pripoznajemo vlastitu osnovnu školu! Pod blista, žao ti gaziti. Pozornica od bilog mramora, ka nadgrobna ploča. Plazma ekrani. Samo čekaš kad će svemirka zacvrkutati: 'Dobrodošli! želimo vam ugodan boravak u našoj školi...'

Bacamo pogled u nebesa. Na prvom katu kabinet fizike. Odma nas vataju grčevi, pa brže-bolje pronalazimo prava vrata iza kojih nas dočekuje izborna ekipa, koja je tu od rane zore. Nisu oduševljeni što smo se nas dvi sitile doći u zadnji tren. Preuzimaju osobne iskaznice i dile nam šarene papire. Pitamo se što je sad to, jesmo li tribale ponit Carbofix i škare za izradu kolaža?

Guzice su nam jedva stale u one hobit klupe za prvašiće. Nismo same, ima tu još kampanjaca. Brižno popunjavamo listiće, a meni dolazi da šapnem tipu do sebe: 'Alo, stari, imaš li šalabahter?'

Odustajem od crnog humora. Seka i ja svečano ubacujemo listiće u kutiju. Na izlazu, još jednom zadrhtimo pod kabinetom fizike, pa letimo doma na jagode i prve izborne rezultate.

Sutra već i distorzirani cvrčci znaju: sve po starom! Idemo dalje.

U pekari prisluškujem dva penzića koji žustro raspravljaju o budućem gradonačelniku Splita, Kerumu Kovrčavom. Sjajno. Možda se drugi put kandidira i Ante Gotovac.

No, dosta je bilo politike u mojoj butigi - ipak sam ja ljubiteljica kulture.

Pita mene frend, inače na 'privremenom studiju' u purgeriji: 'A Iva, što ti lipoga radiš tamo doli'? A ja mu kažem: 'Ne bi virova, stari moj. Kulturno se uzdižem. Svaki drugi dan. Toliko da već lagano levitiram. Odi ti kultura cvita ka maslačci u travnju.

Kazalište ti ima redovit misečni program, a ja još koristim X-icu i studentski popust. Ima ti tu i promocija knjiga, susreta s piscima, izložbi, Muzej stakla... Gradska knjižnica ka šipak. Uvik neka akcija, kalendar događanja im je pun slatkih bobica.

A da ne spominjem koliko imamo Dana! Irskih, antičkih, romskih, iberomanskih... ti edukativni Dani često se nastave do dugo u Noć, pa ne moš reći da fali zabave.

A nezavisna kultura!

Stari moj, pa mi ti svaki misec idemo na dokumentarce, plesne koreografije, urnebesne skečeve, gitarijade. I što je najbolje, dođem doma, a kosa mi još uvik miriše na Fructis. Staro kino pravi je Pobjednik u zabrani pušenja.

'Lipo, bome. Jedva čekam opet doli', kaže frend.

A ja mu stvarno virujem.