E lipi moji, za nevirovat!! Niki dan mi došli uveče na vrata dva policjota. Lipo se predstavil ii kažu vako: „Ajte vi i Vaše dite sa nami, dobili smo nalog da vas privedemo." I sad ja lipo pitam, a zašto!?

Veli jedan; pa Vi ste gospoja svjedok u nekoj parnici, pa se niste odzvali na poziv, pa nam je lipo sudac naredija da vas ka svidoka priovedemo!

Čekaj malo, kako nisam!? Pa lipo sam im ovim digitronskim mejlom poručila da san bolesna i da ne morem putovat tolke kilometre za davat izjave i da neka mi lipo osiguraju da dadem tu izjavu ovdi di živim. Al niko ništa nije nazad reka ovim emajlom. Nit poštom golubovom, nit onom priporučenom.., ništa... A nit je bilo drugoga poziva!

I sad ovi dva stojidu, i šta ću, ja velim, a ništa, uniđte da se spremin. Aj mali toplo se obuci, zima je vanka, ajmo to obavit , pa doma! E gospoja, veli oni, drugi, ne idte Vi doma. Morate ostat, pa ćemo Vas mi, Vas i maloga pribacit tamo di tribate bit, pa onda kako znate doma, al tek sutradan!

Gospe moja!! Ma di da ja budem i dite mi bidno (i on je bija svjedok za oti slučaj)!? Ma zar s onim kriminalcima da prispavamo u stanici!? Ne, u stanici, gospoja, neg u pritvoru - znate, taka je procedura!

En ti procedure!! Kaka vražja procedura da svidoci side skupi sa nikim tamo narkomanima, dilerima, kriminalcima svake fele!?!?
Ništa, dite i ja se spremimo, uzmem ja svoje tablete šta i' moran uzimat svaki 12. sata u danu i ajmo. Šta da radim!? Da me bolesnu na silu proivode? Idem svojevoljno. Matere ti i pravima i pravnoj i demokratskoj državi!

I došli mi tamo, pa nas lipo upitali da in pridamo i ključe i mobitele i sve šta imamo i špigete nam s postola skinili čak! Ka da ću se ić špigetirat! Svašta...

I tako lipo, mene stavilo s nike četr ženske, a maloga s nikim muškima, i lipo nas zaključalo.  I sad ja ko ja, nemoren spavat. Nije to moja posteja! I pričam ja tako s dvi mlade cure. Pitam, a ti? Šta je tebe dovelo? Veli, ja san Van Botaničarka - tako me prozvalo. A ova druga veli, a ja tripperašica. Kaka botaničarka i triperašica, jadne ne bile!?

Veli ona Botaničarka, ma dečko uzgajo niku travu, onu mari'uanu, pa mi rekli da san Botaničarka, a inače smo obadvoje cvićari po struci. A on bidan plaka šta su mu uzeli one lampade specijalne za brži rast bilja. A bogareti...

Ova druga veli; ja dobila poštom nike tablete. Pitan ja a čega? A veli ona a niki LSD. Pa lipo je pitam, a od kud? A ona odgovara, pa iz Nizozemske, otkuda bi drugo. Sa se ja čudim ka tele na šarena vrata. Kako na tvoju adresu? Pa veli ona, lipo, zabunom. I namigiva... A ćerce, al si mi puno pametna!

Ona tamo u ćošku šta spava, privarila vele nike jude za silne šolde. A ova šta je i trudna, ona kaže da je prosila. Ja joj lipo objasnin da ne triba prosit, ode u centar za socijalni rad i tamo pita za pomoć. A ona veli da nima prava. Sad ja kažem, ma kako!? Pa iman auto, iman kuću, iman svašta... Ma bogaret ti, pa štas išla prosit pondak!? Pa ne da mi se radit, odgovara, tako je lakše...

I tako došlo rano jutro - oka sklopila nisan! Došli po mene i maloga i odveli nas oti sud di smo tribali svidočit. I ja lipo sve rekla sucu, šta ga ide za tako postupanje sa svidocima. Samo je ćutija i reka na kraju da sud određiva koga će se privest, a koga ne. Matere ti! Bidna li ti majka! Kaki sud!? Pa ti si sud, jadan ne bija..., aj malo ćitaj te svoje elektronske pošte, paš vidit da u ovo novo doba judi znaju i taj emajl napisat, pa ti ga pošalju - brže je za komunicirat!

Sad i' iman tužit za povride judskih osnivnijeh prava za slobode kretanja i ostale slobode, a nekmoli za moju gadnu boleštinu... A o tome ću van ka' vidin šta će bit!

Živi mi bili, i živili u ovoj militantnoj državi!