Iša san ubit oko. Bacit pižolot.

Ruča san i taman mi je malo pasalo leć, pročitat koju rigu i zahrkat. Pa nedilja je. I malo san pročita i zaspa san. Drža san se plana. E. Al je moja žena imala drugi plan.

Najprije joj je tribalo prat suđe. A kužina je s druge stane zida di ja spavan. A suđe se valjda pere sa klančinanjen koliko ja razumin. Što više klančinaš i rondaš - to je suđe čišće. A onda se ona dobro potrudila. Mora da blista, oslipići od sjaja kad buden ija. Najbolje je kad uzme onu metalnu terinu za salatu, i onda nju stavi na vrh one piramide od opranog sudja. I onda terina normalno padne na pod i povuče po suđa sa sobon na pločice. Al ništa se tu ne razbije. Sve je to metalno suđe, jer metalno bolje zvoni. Pijati i ostalo se drži na drugo misto - di ne pada. Kad to sve padne, padnen i ja s kreveta, mislin da ope bombe padaju, oli da je svih sedan jahača apokalipse došlo na tulum u moju sobu.

Onda se za po ure ja opet sminrin i zaspen. Ali onda njoj triba prati hodnik. A hodnik je sa druge strane drugog zida od moje sobe. Hodnik se pere na način da se što bolje mašklina sa onin štapon na kojemu je ona krpa, po metalnoj ogradi. Meni to lipo onda mašklina po glavi, ali nema veze jer ja znan da će se hodnik sjajiti ka klizalište.

Onda prolazi traktor. Po zvuku mislin da je iz 1643. Ka i njegov vlasnik. Ima bit da ide na nitroglicerin, po zvuku sudeći. Morebit zato jer je i nitroglicerin jeftiniji od benzina danas. Ne znan di traktori idu na tehnički i idu li, i idu li baš svako stoljeće, al nadan se da to obavljaju na otvorenon, jer će inaće oni jadni ljudi što ga vižitavaju svi ostat gluvi.

Onda laje pas. I di će nego isprid mog prozora. Dosad je bija normalan i baš kad je doša ispod mog prozora mora je popizdit od lajanja. Al onda brzo dođe vlasnik da ga smiri da ne bi laja. I razdere se tuta forca - ispo mog prozora :"Luna vjen kva! Luna vjen kva ka san ti reka!!" Ajde lipo kvragu i ti i Luna i lajanje. Što ne nabaviš lava, oni bolje riču. Ili slona da trubi?

Srića da nije subota. Suboton , obavezno u dvi ure kad svit spava, dolazi onaj terorista što prodaje ribu okolo. Prišulja se drito ispo mog prozora, parkira, i onda se razdernjači na megafon: „Ribe ribe, ajmo friške ribe !!!" Da mi žena da odavno bi mu već zalipija pitar u glavu. Otkad san njega upozna ne jin ribu.

Onda se počnu skupljat ovi što loču pivu isprid dućana. A dućan je priko puta mog prozora. Baš se čudin što je tamo. Cilo misto je ispod mog prozora i oko mojih zidova. Ne mogu više, dižen se.

A baš san se lipo odmorija.

Iša san ubit oko u dva, zaspa san 5 minuta, a sad je šest. Ima je pravo oni Anštajn. Vrime je rastezljiva kategorija.