Evo smo u firmi kupili novi viljuškar. Poasti liposti. Svi smo bili sretni kad je doša. Nije novi, polovan je, al ka novi. Puno je dražestan, izija bi ga čovik od dražesti i liposti. Zovemo ga Žućo. Žuti je i ima male šmišne viljuškice. Olitiga po naški pinjurice. Tako mali a tako pametan i koristan.

Nema više istovarivanja šlepera na ruke po cili dan. Saćemo lipo to sa Žućon hop hop, u po ure sve gotovo, i odosmo spavat iza dasaka di nas šefić ne vidi. A taman je i proliće počelo, idelno vrime za pižolot na poslu. Nije nan šef loš, viš kako misli na nas. Kupija nan pinjuralo da se ne mučimo.

Kad je doša Žućo svi smi se skupili i gledali kako veselo maše pinjuricama dok ga iskrcavaju. Jedino je malo teže upalija, ali nema to veze. Pa dugo je on staja na skladištu jadan, malo je ispa iz đira, e. Razradiće se on. Sparkirali smo ga tamo na dvor, napunili benzine, i onda smo ga malo gledali kako se žuti na proljetnon suncu. Dok nismo zaspali.

Onda je sutra doša šleper. Svi smo ga željno očekivali, i smijali smo se kako smo ga zajebali. Nema više one robije od iskrcavanja kad dođe šleperčina. Neće nan se više oni jebeni vozač cerinjati tu dok mi crnčimo a on lipo leže, izbaci one smrdljive nogetače kroz prozor i zahrče.

Sija san na viljuškar i okrenija ključ, očekujući da zaprede svojon makinjeticon. E ali nije on baš tija otprve upalit. Malo je stenja, puva, pa opet stenja, i onda je nakon malo duže verglanja upalija. I ugasija se. Nakon jedno deset minuti verglanja upalija je, bogati oznojia san se paleći ga. Ali dobro, razradija se i sad će bit lako.

Onda je tribalo otpustit ručnu koju je neko valjda zavarija u blok položaju. Jebate triba bit Švarceneger za otpistit ručnu.

Onda san je ubacija u prvu, nakon dužeg pogađanja škripanja i krčanja, i iša san otpustit kvačilo. Samo nisan zna da triba dignit nogu jedno po metra uvis da bi otpustilo. Nakon što me je kolino opizdilo u nos, Žućo je skočija ka manit. Ja san zakočija, Žućo ništa. Ja jače, Žućo ništa. O jebate. A ko će me sad zaustavit? Zakočanjija san tuta forca, sve su mi žile iskočile dok se nije ponalo zaustavija. Aj dobro mislin se, naviknuću se.

Onda san malo pomalo uz puno drmanja i skakutanja iskrca prvu paletu. Malo san pogađa, promašiva iša naprid nazad, opizdija par puta u kamion, stresa sve trišnje sa stabla, al dobro, pa nemoš od prve. Triba se malo ispraksirat. Pa ionako neman dozvolu i nisan nikad sija na to čudo. A i malo je nepregledno jer ima mali miljun onih ručica a sve su oznake otpale još 1943, pa san ih ja potreza redon, da vidin koja je koja. Bogati nisan ni zna da se more pomicati u miljun smjerova. Neka, baren san iznervira onog papana od vozača svaki put kad san mu kresnija u šleper, hahahaha. Popizdija je, staja se tamo i beštima, nije se usudij poć leć, hehehehe.

E, ali onda je bloka servo. Dok san vozija za uzet drugu paletu, bloka je servo taman kad san zaokrića. Žućo je poša di je on tija, a ja san se na svu silu borija sa timunon koji se okrića ka da je zacimentiran. Jebena zvjer se nije dala savladat. Ajde, baren nisan triba kočit jer san opizdija u toranj od paleta na dvorištu, koje su se sve strmopizdile na šefov auto. To me zaustavilo. A jebiga, pa jel san mu reka da tu ne parkira. Šta ne parkira na livadi, a ne ovdi di piše parking jebate!? Da ne bi šporka postole gospodin. Eto mu sad!

Šef je propuva totalno i tija me ubit. Reka je da sparkiran tu krntiju, jer da će se raspast i da piša benzinu na sve strane. Ja san ga malo podsitija da san ja reka da se kupi novi viljuškar, ali neee, gospodin je reka da je dosta i polovni, nema se para. Šef je reka neka ne seren, i da sad lipo istovarin viljuškar na ruke. Govno jedno kapitalističko buržoazijsko.

Odveza san tog jebenog monstruma od žute krntije na parking. Malo je teže krenija dok san izvuka pinjurice iz šefovog auta. Onda je uz dahćanje drmanje puhanje i škripanje odgibao na parking, di je ispustija dušu. Ruzinava krama iz paleozoika. Projektira ga ja čarobnjak Merlin a prvi ga je vozija Odisej, krepalina jedna trula. Žumanjak posrani.

Šef je dotle sazrija za ludaru pa su ga odvezli, a ja san se znoija na suncu. Enti sunce, jel nije još danas mogla bit zima. Ne, danas je baš moralo zapalit. A onaj pizdun od šofera šlepera se samo cerinja, mamulimu. Doša je na svoje, popeja su u kabinu, izbacija papke kroz prozor i zahrka. Mlatimudan. I namjerno je meni za dišpet nakrca šleper tolko da je skoro eksplodira od robe. Ka da vozi Japanešku robu pa mu je u šleper od 25 tona stalo 370. Škovaca od čovika.

I sad spava on, umisto da spavan ja. Enti pravdu.