Piši piši! Daj tekst! Daj još! Piši!

Manemoj? A šta da pišen, a? Koju Gospu da pišen u ovu nesritnju državu? Da nan nije dobro? Pa to svi pišu. Da nan je dobro? Pa nisan popizdija. Je zavrućilo, ma mozak mi još nije zakuva. Toćan se u more pa iman vodeno lađenje. Neću reć da nan je dobro! Gledan kako žive ljudi, a ko je šta učinija, izventa zakon, isprebaciva šolde iz vriće u vriću, spremija miljarde za gospodarstvo, jesu sad na vlasti plavi, žuti, ultraljubičasti oli kafeni - jebe se mene.

Ja samo znan da mi je prijatelj napisa nekidan na facebook: molin vas da ne bacate plastične boce u kontejner, nego da stavite pored, da nan se penzinjerosi ne zavlaču u kante. Eto, to znan. Znan da pučka kužina ne more napravit obroci koliko ima gladnoga svita.

A oni meni piši tekst. A kad ću se ja odmarat, a? Lito je, a po litu se ja odmaran. Ka i ostali Hrvati. Onda se odmaramo od lita. Onda se beru masline. Onda se čini vinčina. Onda se loče vinčina. Onda se odmara do kraja godine, a neki gredu i na skijanje. Ja jok. Nisan popizdija. Ja se odmaran. Onda se pomalo sprema za lito, a u lito se odmara.

I sad evo odma čujen: Pa zato nan i je tako. Niko ništa ne čini. Svi linčine u ovu nesritnju državu. Manemoj. A šta da činin, a? Da radin? A zašto?

Prvo govoru - radi da bi ima šoldi. Ali vidin ja da smo mi Hrvati mađioničari od preživljavanja. Ništa nimamo - ali živimo, i ništa nan ne fali. Ke paradoks. A koju će mi Gospu onda šoldi? A naše plaće su ka golovi na ovo prvenstvo - premalo ih je, i nikad ne znaš kad će doć i oće li uopće.

Onda govoru - moraš imat socijalno, zdravstveno i te monade. A zašto, a? Evo ljudi cili život plaćaju to neko socijalno - pa šta imaju od toga? A di su ti šoldi? Biće da je kogod u Vladu kupija ženi novu bundu. Oli će nan dica dobit stanove od toga? Nać posla? Ma šta je to socijalno? A koje nesritnje zdravstveno? Srića naša pa smo zdrav narod. Cili život ljudi plaćaju, a svaku likariju koji dignu moraju opet platit. Moraju ić kod privatni doturi i opet platit, jer se kod ovi službenih ka ne more nikad doć na red. Kad idu na operaciju moraju ponit gaze i lancune i rezervno kolino sa sobon. Totalni iznered i sramotetina. A di su puste miljarde što su ljudi cili život uplaćivali. E pa onda što ću plaćat? Neću, stavite me u pržun - neću. To je moje zdravlje i moja socijala - ma šta to bilo.

Onda govoru - moraš osigurat penšjun. Koji penšjun? Ovu mižeriju što je naši dobivaju? Pa to nije ni za maneštrun, a kamoli za račune platit. Šta će mi to? Skupljat boce mogu i bez tog. I onda se još falu da ne kasnu, da je krešila penzija gori za par promila, što je cirka za po jednog pomidora. Majketi.

Mi mora da smo bogata zemlja kad se toliko razmavala trgovina zlaton. Pa kako neće kad su jadni penzinjerosi poprodavali i zlatne zube, i ostalo ženino zlato i srebro i željezo. Za plastiku već znamo, to smo se spominjali. A ja ne znan šta će prodavat posli željeza? Stare teće? Sanitarije? Evo polovna klonja, jeftino. Vodokotlić iz 1943 u po cine. Cjevčuga od kalafonje, malo korištena.

I šta ću onda radit? Da bi plaća spomeničke rente? Enti rente i fiškale.

A šta čini vlada? A evo falidu se - nije da ništa ne činu. Evo povećali su najniže plaće koje su i dalje najniže. Pa su onda ukinuli povlaštene mirovine da ne bi bilo da neki imaju, nego ovalo lipo svi isto nemaju. Pa su onda isplatili doprinose radnicima - zamisli ti tog turbo uspjeha i mega dostignuća. Pa onda imamo 27,5 % više novca za zapošljavanje - za radna mista kojih nema.

Pa ondak primjerice objedinjeni su svi investicijski projekti u katalogu investicija. Poasti ke učinkovitost. Pa deboto otkad je tog kataloga odma se osjeća u državu da se malo bolje živi. Eno san nekidan čak vidija jednoga na ulici da piva. A biće to siguro od kataloga.

Dalje i nadalje imamo izmjenu ovršnog zakona - ovrhe bez vrijeđanja dostojanstva. Sad ti dođe ovršitelj, i ne pošalje te on u materinu, neeeee. Jok. On ti fino i nježno uzme kuću. Ma čovik se tako dostojanstveno osjeća da bi ga izija od dražesti. Još ti dođe da mu platiš što ti je mrknija kuću, da mu lipo daš manče.

Pa onda naprimjer mladima je dostupnije radno iskustvo za radna mista kojih nema. Puste miljarde kuna i poticaja koje nikad niko nije vidija nego par uvik istih likova i „partnera" države. To je plan rad i rezultati. A puno lipo, puno lipo.

E pa kad to sve vidin oli mi nije bolje ležat ispo smokve? Oli masline? Toćat se u more?

Radit? E moja Vlado - sami trošite, pa sami i radite. Kad buden moga radit za se za poštenu nadnicu, ja ću radit.

Asti pomidor - evo san napisa tekst. Eto van ga sad.