Tihomir Franov - Borgo

Evo kako je sve počelo ...

Lito vilovito 2012.

Ča je mene uništi ovaj mobitel, ma ni nikoga ka mene. Ma reka san iljadu puti da se neću javljat na nepoznate brojeve i kud me vrag potenta umisto da pogledan koji je broj pritisnem odma botun i primim poziv. A baš sam odlučija dan provest u miru, lito je pri kraju  i škapula san se od svih nevoja i baš mi je bila potriba malo prođirat i negdi kavu popit uz obavezno listanje novina.

Lipo je snivat al kaže se Čovik snuje Bog određuje a s druge strane mobitela mi je instaliran  šjor gospodin Barba Malik kako ga ja zoven a samo mi je on danas falija.

-Aj dođi u redakciju da kavu popijemo i porazgovaramo...

-OK, a di si ti sad?

-Ajde, gori san i čekan te.

-Doooolaaaazim, dreknuo sam u mobitel i uputija se prema njemu.

Cilin putem se mislim ma kojega vraga me on sad triba. Prije pola ure smo se na fejsu nešto začakulali oko jedne stare razglednice Zadra, ma mi ni spominja da me triba, sad odjednom poziv i dolazi na kavu. Ča mu se žuri, di gori?

Upa san ko najveći ridikul u redakciju i s vrata dreknuo - Ča je ???

Nit dobar dan, ni večer ili bar bog ili zdravo, ništa nisan reko... samo banuo.

Pogleda me i prasne u smijeh i reče: - Sjedni ispred kompjutora i izvoli nešto napisat za eZadar, ganjam te misecima a ne mogu te nigdi uhvatit, izvoli napiši par rečenica i dok ne dobiven gotov tekst ne ideš nikud.

Lipo bogami ovo je ka neka otmica lipo san mu skresa u brk i sija za kompjuter.

-  A Ča da ti pišen?  Oš recepte za kuvanje, oš o povjesti grada, fotkama? Ne znam ča da ti pišem.

- Piši nam o svojoj Varoši, svojoj ekipi, o Duli Staljinu, vašim monadama i zafrkanciji, o Malom s drugog kata i Dinu Weličanstvenom, piši o Tomi Zodijacu, svi govore kako Poluotok gubi dušu, a ti pokaži svima da vi još postojite i da ste vi duša Varoši i Poluotoka...

Ni mi puno trebalo, izvadija san svoj notes i sitija se jedne slične situacije koja mi je lanjsko lito bila. Isto ovako kad sam se tija maknut od svih i taj dan odmorit...

Ča je bit bolje optimist il pesimist?

Obiša sam ovi naš lipi grad i fala dragom Bogu moj luđi kvart. Niti sam vidija kumpanja Dulu Staljina, niti vridnog mog Damira a niti mi je kuvar Marinko falija. Lipo sam odlučija današnji dan provest u miru, spakovat se na rivu i negdje u miru božjen popit kavu i prelistat novine. Nisam to neg pomislija, kad  naletim na onu pokoru od „Malog" s drugog kata, nisam ga vidi nego samo ču iza leđa di viče a bi je 10 metri od mene.

 - Gremo kavu popit...

 - Gremo, aj di ćemo kaži?

 - Ča di ćemo, ajmo se maknut od ove Varoši, idemo lipo kvragu samo da nismo ovdi i da ne gledam onog riđobradog od tvog kompanja u trafičetini... 

Ja se ponada da gremo u bazu, to je kafić na drugom kraju grada il točnije na trgu tri bunara kad ono gospodin me posija nasrid Narodnog trga cilih 3 metri dalje od Varoši....

- A disi me ovo doveja sotono, pa sad će svaki drugi nas susjed ovud proći i povirit nam u čašu, a tija si da pobignemo iz kvarta van... - Ti nisi normalan, to sam konstatira i drito mu u brk reka... 

- Aj ne pizdi, nego reci ča ćeš pit. Moram te nešto pitat al za ozbiljno, odgovori Mali i vikne prema konobarici da naleti na naš stol tako da ga se čulo od trga po cilom poluotoku.. 

- Ča me imaš pitati ? Ajde skrati priču već sam živčan čim sam s tobom u društvu,kresnem ko iz topa.

Usput je prošla susjeda Vjeka i pofalila se da je našla 15 boca i odnila prodat na pijacu i da je kupila tri jorguta kako ona kaže za jogurt. Eto ti u kom miru ćemo mi proćakulat... Uvatim se smijat. 

Počea me davit o stolariji, aluplast prozorima 6 komora, 3 komore, koje staklo triba stavit, kako je preuredi kompjuter i koju pržilicu stavi, a onda mi na kraju pokaziva zbirku zadataka iz kladionice razasutu po papirićima i priupita me kako će igrat Spartak i CSKA u subotu.

Popizdija sam, ja ne znam ko igra u hrvatskoj ligi a kamoli tamo neke njegove što ih on bere po cilom svit. Reka mi usput da sam glup ko i onaj u trafici i da nemamo pojma o životu al najbitnije je da nam je usput uletio susjed Antiša (to je oni što nam noćon ne da mira jer skuplja boce po Varoši) i pofali se kako je turizam počeo jer da se njemu u zadnjih desetak dana biznis poveća za cilih 40% .

Puca sam, prodimija... Isukrsta ti Boga a bija sam živi optimista da ću danas provesti jedan miran dan, prvi dan ovog lita bez ikakvih muzivira. Šipak, o tog nema ništa! 

E sad na kraju sam totalno puka, uvatili smo se fotografija.

Pita me Mali jel mu imam dati koju sliku zalaska sunca jerbo ih je on ima dosta u aparatu koji se zove popularno „idiot" koji mu je crka i da su sve slike pošle kvragu.

Srknio sam makijato od muke, pozva konobaricu platio cugu i reka mu u facu da idiot nije crka nego sidija  popodne s njim na kavi i to nasrid trga.

Pokupija san se i otiša lipo kvragu kad je ovakvi dan pravo u Dule Staljina u trafiku.

Eto koji sam ja optimista, nada sam se lipom danu da ću ga provest u miru al sve se svelo na ovu poslovicu koju sam ja preradija po naški.

"Optimista radi istu grešku ko i pesimist samo ča živi sritnije!"

Ja ne znam jesan li optimist ili pesimist al znam da živim u Varoši i svakodnevno ratujem s Dulom Staljinom, "Malim" iz drugog kata, Dinom Weličanstvenim, trubadurom Damirom i Tomom iz Zodijaca... Eto. to vam  je moja pokora.

Bog vas živija !!!!