U srijedu se Vela Luka, ali i cijela Hrvatska, oprostila od legendarnog pjevača Olivera Dragojevića koji je preminuo u 71. godini života.
alji
mailOd miljenika Hrvatske oprostili su se brojni
bliski suradnici, prijatelji, kolege i građani,a među njima i naš
poznati košarkaš Dino Rađa koji je na Oliverov posljednji
ispraćaj došao sa svojom ženom Viktorijom.
Dirnuti Rađa oglasio se i na Facebooku dugačkom emotivnom porukom
za preminulog veseljaka Olivera.
“Još jedan teški dan iza nas, a danas čeka još teži. Cili dan
cmizdrin i nije me briga. Zaslužija je svaku prolivenu suzu.
Pokušava san ne otvarat internet, ali nemoš uteć. Jače je to od
mene bilo.
Dvi stvari su mi danas na umu. Prvo Split. Malo ko izvanka
razumi ovi grad. Samo mi takozvani tovari to znamo. Možeš reć
Split ovaki ili onaki, zajeban, sjeban, lip, ružan, nema
obilaznice za Omiš… Svašta nešto.
Ali Split ima nešto šta niko nema. Spontanu dušu. Split nemoš
zajebat, nema tog marketinga koji mu nešto može prodat ako on to
ne osjeća. Split te ili voli ili ne jebe dva posto. Ovo danas
niko nije dogovara niti organizira. Ovo se jednostavno dogodilo.
Od uva do uva, ajmo napravit nešto za čovika koji je obilježija
ovi grad. Ajmo ga pozdravit kako samo on to zaslužuje. Znate već
i sami kako je bilo.”
“Drugo Oliver.
Umra je i to nažalost ne možemo prominit. Ali u biti umra
nije niti može ikad umrit. Ono šta je napravija u životu i šta je
ostavija iza sebe neće nikad izblidit dokle god je nas živih.
Jeli umra Boris Dvornik. Fizički je ali ko nezna svaku batudu
Mestra iz Velog mista, Roka Prca iz Maloga mista. Ko to nezna da
je Rico u petoj epizodi umra. Zar nije danas na Hajduka ulaz za
dicu njegov.
Mosor moj dragi. Ima li ko da se ne sića njegove ćelave
glave. Dino Dvornik. Ima li ko da nezna njegove pisme. I tako
mogu do sutra. Zato će Oliver zauvik ostat među nama jer ovaj
grad ima jebenu moć da svoje velikane drži živima u nedogled.
Jebiga ima i treće.
Ne sićan se kad san ga upozna ali ima bar 30 godina. Bija je
na sve fešte Jugoplastike, a bilo ih je podosta. Pratija nas,
piva, družija se. I nikad nije bije zvijezda. Normalan,
pristupačan, jednostavan.
Jednu stvar nikad neću zaboravit. Jedno lito san bija u Vela
Luci i kaže on meni da ima jedno misto za ubit ribe puškon.
Odvede mene i Jozu Tabaka, baci sidro i nas dva odemo u lov. Kako
ideš za ribon ne gledaš na brod fala bogu.
A on je lipo zaspa, sidro pustilo i odnilo ga jedno milju u
kraj di se opet zakačilo. Nas dva kad smo shvatili di smo počeli
vikat i zvat. Moš mislit. Ajde plivaj do njega. Najmanje uru smo
pedalirali i taman se uvatili za krmu kad se majstor probudija.
Ima li šta? Mrtav ladan. Nije nan bilo lako ali smo se smijali
cili dan. Kad god bi ga sreja negdi bilo je. A di si Dinota.
Tako i zadnji put prije par miseci. Neka ti je mirno more
kapetane a ja san sinoć u tvoje ime popija jednu i zapalija
jednu.”
