... i kako idu riči svima nam drage pisme o našem lipom gradu: "Zadar je u srcu mome, Zadar je u mojoj duši..." riči su to pisme kojih se uvik sitim kad gledam slike rodnog grada
Dva, tri đira priko rive,
još kad malo puše jugo,
Zalud zlato cilog svita,
kada srce neče drugo.
Ili kiša, ili sunce,
ili vitar sa levanta,
Opija me svaka blagost,
ta lipota svog me smanta.
Zadar je u srcu mome,
Zadar je u mojoj duši,
progovori pismo moja,
kad se rič u grlu guši.
Zadar je u srcu mome,
Zadar je u mome tilu,
radost si mi grade dao,
a ja tebi mladost cilu.
Dva, tri đira priko Foše
i još malo do Muraja,
Šute zvona moga grada,
tiha noć je, Zadar spava.
Priko pjace ide Klapa,
srce odmah jače lupa,
Čekajte me prijatelji,
noćas ćemo pivat skupa.
Zadar je u srcu mome,
Zadar je u mojoj duši,
progovori pismo moja,
kad se rič u grlu guši.
Zadar je u srcu mome,
Zadar je u mome tilu,
radost si mi grade dao,
a ja tebi mladost cilu.
