Gost današnje emisije Nedjeljom u 2 je Vilim Ribić, predsjednik Matice hrvatskih sindikata.

Na pitanje urednika i voditelja Aleksandra Stankovića o prijeziru prema javnom sektoru odgovorio je da to osjeća kao duboku nepravdu i vrstu manipulacije koja ide iz dana u dan, komenatirao je Vilim Ribić ocjene da su oni koji su zaposleni u javnom sektoru uhljebi.

- Što se više floskule i laži ponavljaju, veća je mogućnost da će ih ljudi prihvatiti. Treba naći krivca za jednu nekreativnost u djelu poduzetničkog sloja, usuđujem se reći da je to jedna velika glupost, izjavio je Ribić.

Na pitanje o vožnji biznis klasom, rekao je da je to samo pokušaj da se nađe nešto čovjeku, kojem je to nemoguće naći.

- Radim 30 godina bez mrlje, dobivam izbore kad se kandidiram, stvorio sam od malog sindikata jedan relevantni društveni faktor, a ovo s biznisom klasom je način da se nađe nešto čovjeku. I to je neopravdano i bezumno, niakada se ne bih vozio biznis klasom novcem sredstvima sindikata ili poreznih obveznika. I direktor HUP-a se vozi biznis klasom i jeste li to ikada pročitali u novinama, odgovorio je Ribić.

Izjavio je kako je skroman čovjek i kako skromno živi, a da je u javnosti drugačija percepcija.

Branio sam interese javnih službi 2012. i upozoravao na konzekvence, ali sam tada bio državni neprijatelj medijima i politici. Tada sam bio kriv što sam bankrotirao, a 2015. što nisam bankrotirao, rekao je.

- Naši su ljudi cijepljeni protiv medijskih manipulacija, rekao je Ribić.

Sindikat se kaže, financira iz članarine. Kad tražimo veće plaće, onda se poduzetnički sloj uplaši da će povećati porezi, onda krene kampanja prema Vladi i da je javni sektor neefikasan.

Na pitanje trebaju li se smanjjti plaće u javnom sektoru, kaže, ne smije se i nije pitanje trebaju li i je li to moralno. U ovom trenutku je pitanje ekonomskog opstanka nacije, rekao je Ribić.

Takva mjera je kontraproduktivna, smatra.

Inače se plaće ne smiju smanjivati, dodaje, dok se ne iscrpe mogućnosti zaduživanja.

Smanjite plaće ljudima u javnom sektoru, nastradat će ljudi u privatnom sektoru rekao je Ribić. Ako se bude trebalo smanjivati u javnom sektoru, onda je to imerativ, ako Vlada više nema načina da dođe do novca, rekao je Ribić.

- Mi smo uvijek spremni na razogovor s Vladom, ali nam mora reći situacija je takva i takva, a mi ćemo onda tražiti argumente, rekao je Ribić.

Na pitanje misli li da je neopravdano pitanje da se financiraju općine i gradovi, odgovara da sindikati dobivaju etiketu kočničara reformi, ali da se neće naći ni jedna izjava sidnikata da su protiv reformi.

- Mi smo podržali reformu obrazovanja, pa smo organizirali skup za kurikularnu reformu i svaku reformu ćemo podržati.

Je li javan sektor prevelik, kaže da je dio neefikasan i da bi se dio lokalne uprave trebao reformirati.

Za podatak da oko 100 000 ljudi radi u javnim poduzećima i da je taj broj prevelik, kaže da ako je netko radio taj izračun radio onda je to tako, ali se ne usudi davati kvalifikacije.

Svaki 12. Hrvat radi u javnoj službi, u EU svaki deveti, dodaje.

Za podatak iz 2018. da je 8128 kuna bila plaća u privredi, a 9337 kuna u javnoj upravi, kaže moramo uspoređivati kruške i kruške i jabuke i jabuke.

- Kada se usporedi kvalifikacijska struktura, 80% radnika u obrazovanju je VSS, kvalifikacijska struktura u privredi je SSS ili niže, ne može se uspoređivati kvalifikacijska struktura. Daleko najniže plaće imaju radnici u obrazovanju, ističe.

Na pitanje o poduzetnicima i poduzetničku klasu za koju je rekao da je netolerantna, kaže da je poduzetništvo sjajna ljudska osobina.

- Moji prijatelji su dobri poduzetnici, ali sam govorio o predstavnicima onih koji ih zagovaraju i mislim da su netolenartni, agresivni i sebični, mislim da nisam puno pogriješio.

Upotrijebio sam termin poduzetnička klasa i neki su to priljepili kao neomarksistički termin, to nije marksistički termin, danas je općeprihvaćeno da se koristi termin viša, srednja i niža klasa. Klase ili slojevi, nažalost, u ljudskom društvu postoje, dodaje.

Solidarnost je jedno od najvećih načela sindikata i tako ćemo odreagirati, kaže.

Zašto se ljuti kada ga pitaju za plaću, kaže da se ne ljuti zbog osobnih, nego sindikalnih razloga.

- Svaki puta nas pitate kada je neka napetost, štrajk, ja svoju plaću krvavo zaradim, kao da smo zločinci.

Podatke o plaćama ne iznosimo, kaže, zbog medijske manipulacije, i da je 20 godina bio beskrajno naivan, napravili smo zgradu po poduzetničkim principima, oplodili, uštedjeli, ali opet smo bili objekt optužbe.

O privatnim stvarima nije htio govoriti, jer kako kaže, ima vrlo gorka iskustva.

Ponovio je da se finaciraju iz članarina, te da će na čelu sindikata ostati još godinu i pol.

U mirovinu će za godinu i pol i u sindikalno-političkim funkcijama neće biti, nego samo na raspolaganju ljudima ako ga budu trebali, ako ne, ostat će doma i čitati knjige.

Iz novinarstva je otišao jer je kaže svaki prilog koji je napravio bio cenzuriran. 1989. je napustio Partiju. Naveo je kako je iz katoličke obitelji. Nisam bio ni na sastancima, osim kada je došla Miloševićeva ugroza, rekao je Ribić.

- Mene partija nije dovela ni na televiziju ni na Institut za suvremenu povijest.

I za jedno i za drugo prošao je, kaže, audiciju.

Za reakciju Vlade kaže da je bila dobra i jako brza.

- Ta izdašnost i količina sredstva koju su injketirali u gospodarstvo je pozitivna. Negativne stvari su po meni što nisu dovoljno zaštitili javna sredstva, rekao je.